Brod

Počela sam pisati poeziju, ali nisam pisala o svakodnevici, već poeziju svojih misli. Prenosim svoje misli na papir i moja poezija ima poentu i priču.

Zovem se Romana Balatunović, učenica sam Srednje ekonomske škole Nikola Tesla u Brodu. U školi učestvujem u raznim sekcijama od sportske, novinarske, dramske; vodim programe u školi, ali i van škole za moju opštinu. Volim da se bavim pisanjem, pišem odmalena, počela sam pisati u drugom razredu osnovne škole, ali to je bilo nešto što napišem za mamu. Poeziju sam počela pisati u osmom razredu, zahvaljujući novoj profesorici srpskog jezika, koja je otkrila moj talent za pisanje: kada sam napisala jedno pismo, ona ga je poslala na konkurs i ja sam tada zauzela 10. mjesto od 5000 učenika.
Počela sam pisati poeziju, ali nisam pisala o svakodnevici, već poeziju svojih misli. Prenosim svoje misli na papir i moja poezija ima poentu i priču. Kada bih štogod vidjela na društvenim mrežama, da kada neko objavi citat i to se svima svidi i svi će to pročitati, tada sam zadivljena, jer kada ja napišem nešto i pokažem drugarici, ona se rasplače, Kada pokažem nekome ko ne voli poeziju, traži od mene da još pročitam. Na kraju sam pisala stalno i odlučila da izdam svoju prvu knjigu.

Kako si došla na ideju za knjigu i reci nam nešto o samoj knjizi?

Započeću stavkom koja je u vezi s mojim čitanjem. Bila sam peti razred, pisala sam nešto i čitala u čitanci, međutim, profesorica engleskog jezika, koja je imala stav – „treba da čitaš!” (a, mislila sam u sebi „dosta mi je učenja, a povrh toga još da čitam“) – dala knjigu Mir-Jam, Greh njene majke. Pročitala sam je i tada sam pomislila da gubim vrijeme na igranje, a treba da putujem kroz knjigu. Tada sam počela stalno čitati. U srednjoj školi predavala mi je profesorica koja je često slala na konkurs moje radove, od kojih je jedan ušao u Zbornik RS, koji je objavljen 2018. godine. Kada se to desilo, odlučila sam da prekontrolišem sve radove koje sam pisala i kasnije sam u razgovoru s njom došla do ideje da izdam knjigu, jer moja opština finansira mlade tako što im daje podsticaj da ostvaruju svoje snove. Tako sam došla na ideju da izdam knjigu i da izaberem ono najljepše, a profesorica je pristala da bude lektorica te knjige. Izabrale smo 50 pjesama, tj. misli, uglavnom, radi se o poeziji. Kada sam sve izabrala, poslala sam molbu načelniku da vidim hoću li proći pošto sam aktivna učenica u svojoj opštini, koordinatorica sam regije Omladinskog savjeta RS, u brojnim sam organizacijama u svojoj školi. Odlučila sam da se obratim opštini, nadala sam da će pristati da finansiraju moju ideju. Nakon 14 dana dobila sam vijest da će mi finansirati knjigu.

Došao je trenutak kada je trebalo odlučiti kako će mi izgledati knjiga i nisam željela da budem ista kao ostali. Htjela sam nešto drugačije, da privuče čitaoca. Razmišljala sam dugo, prvo u vezi s naslovom. Željela sam da bude ono bum, ali da ima veze s mojim sadržajem. Na kraju sam odlučila da će naziv moje knjige biti Djevojka u zemlji mašte, pošto sam ja cijeli svoj život maštala o nekakvoj patnji, nekakvoj ljubavi, ali ništa o čemu sam pisala, tako emotivno, nije se meni desilo u životu. Na koricama knjige odlučila sam da bude djevojka s perom, da se nalaze boje, da se slike nalaze kraj svakog teksta. Knjigu sam podijelila na tri dijela; Zemlja ljubavi; Tebi pišem i Zemlja patnje. Te ideje za tekstove jednostavno same dođu, obično je to navečer, kada krenem spavati i samo jedna riječ dovoljna je da dođe do inspiracije.
Moji planovi za pisanje u budućnosti jesu da ću definitivno nastaviti pisati, s tim da neću biti spisateljica koja će živjeti od pisanja. Nego da to bude moj hobi. Sebe vidim u tome i vidim se kao romantična duša koja će zauvijek pisati o ljubavi. Takođe, želim da izdam još knjiga, ne želim da ostanem na jednoj, ali to dolazi s vremenom, što znači da ideju ne mogu dobiti odmah, nego dok završim s ovom knjigom onda ću nastaviti nešto drugo.

Iskreno, svim mladim želim da se okrenu obrazovanju i čitanju knjiga. Želim da nađemo bar jedan žanr koji nam odgovara. Toliko imamo knjiga koje su zanimljive. Možda nikada ne bih počela čitati da nije bilo te prve knjige koja je nešto izazvala u meni. To je bilo nešto što je probudilo emociju, tako može i akcija i ljubavni roman da probudi u bilo kom čovjeku želju za čitanjem. Smatram da se čitanjem bogati vokabular, vodi te definitivno na putovanje, upoznaje s likovima i možda nas ta knjiga usmjeri ka nečem boljem.

Priču pripremio: Slaven Petković